Čak i ako malo izvoljevam, govorilo je njegovo srce, to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo.
- Moje srce se boji patnje - reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kad je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i večnošću.
~Paulo Koeljo (Alhemičar)
No comments:
Post a Comment
Vaši komentari su dobrodošli :)